koji comeback!

Ne znam kako sam završila na svom starom blogu al meni je ovo presmešno... mala Sofija koja sa 5 godina primećuje štamparsku grešku u Winx albumu za sličice i piše blog o tome da bi proširila reč da bi deca imala lepše albume me stvarno vraća u ta vremena.
kad mi je tata objašnjavao da pisanjem na blog mogu ulepšati svoju budućnost, misleći na to da će mi rečnik biti razvijeniji i takve stvari, bio je u pravu ali sad više od činjenice što mi je rečnik manji od rečnika Groota iz novog Marvelovog filma, žalim što nemam više urnebesnog materijala iz svoje prošlosti! Našla sam klip sebe kako sviram jednostavnu melodiju na flauti, poduži tekst o tome koliko volim Cacu Facu (i knjige generalno) i još par interesantnih stvari koje sam već prosledila drugarima. Suma sumarum i dalje jako volim Eragona i Čarobnjakovog šegrta, i jedna od omiljenih kompozicija mi je i dalje Bolero. Pisala sam ovaj tekst dok sam ga slušala.
Možda budem počela opet da pišem blog ¯\_(ツ)_/¯

p.s. upravo sam se setila kako sam stigla do svog bloga...
dobila sam nagli udar nostalgije zbog mjau mačkica pa sam htela da nadjem glumicu koja daje glas Zoi i ostalim mjau mačkicama, pa sam naletela na neki blog koji piše o mjau mačkicama pa kad sam skrolovala na dole videla sam  "leave a comment as sofija" ili nešto slično pa sam se setila da imam i ja blog pa sam naišla na te stvari iz 2007 i 2011.... 2011 je bila pre 8 godina... ljudi jel i vi osećate da se Zemlja okreće? ne? okej dobro sam ;-;

Kraj školske godine

Još jedna školska godina je završena. Dobila sam knjige za sledeću godinu i uživam u letnjem raspustu.

Nagrada za moj uspeh u školi je bilo putovanje u Beograd na predstavu Alegria od Cirque du Soleil. Veoma su mi se dopadale scene sa klovnovima, ali najviše mi se dopao čovek koji je žonglirao sa vatrom.

Početak ovog leta će mi ostati u lepom sećanju zato što sam sa mamom i tatom videla ovu divnu predstavu.

Trenchtown festival

Za prvi maj sam sa mamom, tatom i Slavišom bila na Trenchtown festivalu, na Paliću. Iz Novog Sada smo krenuli u pola osam. Ceo dan je padala kiša i bilo je jako hladno. Putovali smo sat i po vremena po lošem putu i jakoj kiši. Auto smo ostavili na parkingu koji je skoro kilometar daleko od kampa gde se održavao koncert, pa smo kroz šumu i blato do kolena uspeli da stignemo taman kada su se TBF sa opremom nameštali na bini. Pre njih su svirali Sopot, koje nismo ni čuli. Slaviša i ja smo otišli da jedemo, dok su mama i tata otišli da zauzmu pozicije ispred bine. Taman smo se našli kad su počeli da sviraju TBF.

 

Bilo je jako dobro i zabavno. Kiša nam nije uopšte smetala, jer smo bili dobro obučeni i imali smo kabanice, koje su se do kraja koncerta raspale. TBF sam ranije već slušala uživo u Novom Sadu i još tada su mi se jako dopali, ali je ovog puta atmosfera bila potpuno drugačija, pa mi je teško da odredim da li su bili bolji tada ili sad. Uglavnom sam sve vreme skakala i uživala.

Posle jednog islaska na bis, završili su sa pesmom Alles gut, koju smo sa njima otpevali svi u glas. Onda je bila kratka pauza, dok su TBF pokupili opremu, a Dubioza kolektiv postavila svoju. Taman smo malo predahnuli, kada je počeo haos.

Dubiozu sam prvi put slušala uživo. Nisam očekivala tako bogat i masan zvuk, a nisam očekivala ni hip-hop kostime. Dopao mi se njihov izgled, a najviše frizure. Pesme mi se mnogo više dopadaju uživo, nego na snimcima. Stajali smo u prvim redovima i basovi su nas pomerali. Bilo je jako dobro.

Do auta smo se vraćali po još većem blatu i bili smo jako mokri. Najvažnije je da sam se lepo provela i da se nisam razbolela. Posle smo se u autu svi presvukli u suvu odeću. Put sam u povratku prespavala. U Novom Sadu smo morali da stanemo u perionici da operemo auto od blata.

Ovaj odlazak na Trenchtown je od početka do kraja bio strašna avantura koja će mi zauvek ostati u sećanju.

Prvi nastup sa flautom

U četvrtak sam imala prvi javni čas flaute. Bila sam jako uzbuđena zbog toga. Kada smo stigli u muzičku školu, zamalo sam zaplakala od sreće. Kad smo počeli da vežbamo, tamo je već bilo ljudi. Kad su stigli moji roditelji počeo je javni čas. Ja sam ga otvorila (bila sam prva!). To me je toliko iznenadilo, da su mi suze pošle na oči. Dobro, obrisala sam suze, krećemo. Počinje javni čas:

Imam utisak da sam dobro svirala. Naravno, dobila sam aplauz, a od bake sam dobila i cvet. 

Prošle nedelje, kada sam čula da ću nastupiti, bila sam... bila... hmm... ne znam... Bila sam zadovoljna. Prvi javni čas. Počela sam duboko da dišem... Iiiii... jednostavno sam se iznenadila. Nisam ni pomislila da ću tako brzo početi ozbiljno da sviram. Naravno, prilično sam se potrudila: našla sam ritam mašinu i vežbala često, ovako nekako:

Da li možete na osnovu ovog snimka od prošle nedelje da mi kažete koliko sam napredovala? Odgovore mi ostavite u komentarima, a ja ću vam u znak zahvalnosti okačiti još jedan video.

Maurice Ravel - Bolero

 

 

Odlična kompozicija za brzo završavanje domaćeg zadatka. Tata je danas pustio ploču na kojoj András Kórodi diriguje Budimpeštanskom filharmonijom, a izvode kompozicije Morisa Ravela. Među njima mi je najlepša "Bolero", uz koju sam domaći iz matematike uradila za rekordna tri minuta. Moram ovo i sutra da pokušam.