U četvrtak sam imala prvi javni čas flaute. Bila sam jako uzbuđena zbog toga. Kada smo stigli u muzičku školu, zamalo sam zaplakala od sreće. Kad smo počeli da vežbamo, tamo je već bilo ljudi. Kad su stigli moji roditelji počeo je javni čas. Ja sam ga otvorila (bila sam prva!). To me je toliko iznenadilo, da su mi suze pošle na oči. Dobro, obrisala sam suze, krećemo. Počinje javni čas:
Imam utisak da sam dobro svirala. Naravno, dobila sam aplauz, a od bake sam dobila i cvet.
Prošle nedelje, kada sam čula da ću nastupiti, bila sam... bila... hmm... ne znam... Bila sam zadovoljna. Prvi javni čas. Počela sam duboko da dišem... Iiiii... jednostavno sam se iznenadila. Nisam ni pomislila da ću tako brzo početi ozbiljno da sviram. Naravno, prilično sam se potrudila: našla sam ritam mašinu i vežbala često, ovako nekako:
Da li možete na osnovu ovog snimka od prošle nedelje da mi kažete koliko sam napredovala? Odgovore mi ostavite u komentarima, a ja ću vam u znak zahvalnosti okačiti još jedan video.
