Trenchtown festival

Za prvi maj sam sa mamom, tatom i Slavišom bila na Trenchtown festivalu, na Paliću. Iz Novog Sada smo krenuli u pola osam. Ceo dan je padala kiša i bilo je jako hladno. Putovali smo sat i po vremena po lošem putu i jakoj kiši. Auto smo ostavili na parkingu koji je skoro kilometar daleko od kampa gde se održavao koncert, pa smo kroz šumu i blato do kolena uspeli da stignemo taman kada su se TBF sa opremom nameštali na bini. Pre njih su svirali Sopot, koje nismo ni čuli. Slaviša i ja smo otišli da jedemo, dok su mama i tata otišli da zauzmu pozicije ispred bine. Taman smo se našli kad su počeli da sviraju TBF.

 

Bilo je jako dobro i zabavno. Kiša nam nije uopšte smetala, jer smo bili dobro obučeni i imali smo kabanice, koje su se do kraja koncerta raspale. TBF sam ranije već slušala uživo u Novom Sadu i još tada su mi se jako dopali, ali je ovog puta atmosfera bila potpuno drugačija, pa mi je teško da odredim da li su bili bolji tada ili sad. Uglavnom sam sve vreme skakala i uživala.

Posle jednog islaska na bis, završili su sa pesmom Alles gut, koju smo sa njima otpevali svi u glas. Onda je bila kratka pauza, dok su TBF pokupili opremu, a Dubioza kolektiv postavila svoju. Taman smo malo predahnuli, kada je počeo haos.

Dubiozu sam prvi put slušala uživo. Nisam očekivala tako bogat i masan zvuk, a nisam očekivala ni hip-hop kostime. Dopao mi se njihov izgled, a najviše frizure. Pesme mi se mnogo više dopadaju uživo, nego na snimcima. Stajali smo u prvim redovima i basovi su nas pomerali. Bilo je jako dobro.

Do auta smo se vraćali po još većem blatu i bili smo jako mokri. Najvažnije je da sam se lepo provela i da se nisam razbolela. Posle smo se u autu svi presvukli u suvu odeću. Put sam u povratku prespavala. U Novom Sadu smo morali da stanemo u perionici da operemo auto od blata.

Ovaj odlazak na Trenchtown je od početka do kraja bio strašna avantura koja će mi zauvek ostati u sećanju.